Пажњу нам је недавно привукао један изузетан оловни висећи печат који је продат на иностраној аукцији, месеца децембра 2022. године. Наиме, на интернет страници угледне швајцарске аукцијске куће Leu Numismatik, под бројем лота 3629 налази се фотографија и следећи опис:
Petros, komistes and archon of Serbia, 10th century. Seal (Lead, 25 mm, 11.65 g, 12 h). Θ / ΠЄ/TP/O, – O / A/ΠO/CT,/Λ Facing bust of the Apostle Peter, nimbate, holding long cross in his right hand and scroll in his left. Rev. +KЄ R, / ΠЄTPO K,/MICTH KЄ / ARX’ CEP/BHAC (‘Lord, help Petros, caretaker and archon of Serbia’) in five lines. Apperently unpublished. A beautifully preserved seal of high historical interest. Struck slightly off center, otherwise, nearly extremely fine.
From the collection of Dr. D. Löer, ex Kölner Münzkabinett Tyll Kroha 112, 19 October 2019, 453 and Kölner Münzkabinett Tyll Kroha 108, 7 April 2018, 566.
On this seal, Petros bears two intriguing titles. First, the term ‘komistes’ seems to be without parallels in sigillography. It is used here to describe Petros as being the ‘caretaker’ of the theme of Serbia, which was established after the subjugation of the first Bulgarian empire by the emperor, Basil II, after the battle of Dyrrhachion (1018). Secondly, the office of ‘archon of Serbia’ likely paraphrases the office of ‘strategos of Serbia’.
Оригинална објава може се погледати путем везе:
Ради се о владарском висећем печату, кружног облика. На аверсу се налази попрсје Св. Петра en face, који држи жезло у облику крста и свитак. Са леве и десне стране налази се натпис Θ ΠЄ TP O O A ΠO CT Λ (Петар Апостол). На реверсу се налази натпис у пет редова +KЄR ΠЄTPOK MICTHKЄ ARX’CEP BHAC (Боже помози Петру управитељу и архонту Србије). Пречник печата је 25 mm а тежина 11.65 g. Лице и наличје имају симетричну оријентацију отиска тојест откова. Кроз средину пломбе пролази вертикална цилиндрична шупљина, уз незнатно одступање осе, намењена украсној врпци путем које је печат првобитно био причвршћен за документ. Према аналогијама из корпуса византијске сфрагистике, предмет се може датовати у време X или раног XI века. Осим тога, познати су нам слични примерци и из српске раносредњовековне сигилографије. Наиме, од византолога и нумизматичара Густава Шлумбержеа још у XIX веку сазнајемо за оловни печат Петра, архонта Дукље. Овом вредном знамењу из X века нажалост се губи траг пре више од једног века. Још један изузетан примерак печата Петра документовао је археолог Младен Загарчанин. За Петра, или Петрислава, сматра се да је један од најранијих владара Дукље из времена друге половине X века и претпоставља се да је предак Јована Владимира (1000-1016). Коначно, познати су нам и оловни печати дукљанских владара Бодина (1081-1101) и сина му и наследника Ђорђа (1113-1118/1125-1131).
Најстарији познати српски печат, и једно од најранијих конкретних сведочанстава српске политичке устројености у раном средњем веку, јесте златни печатњак кнеза Стројимира из IX века. Следе поменути српски и изузетно значајни оловни висећи печати, са неких повеља или важне преписке, додуше не на име владара Србије као такве, већ Дукље (Диоклиа). Реч је о једној од раносредњовековних кнежевина која се доводи у непосредну везу са Србима, осим саме Србије (укључујући Босну), затим Травуније, Захумља и области Неретљана или Паганије. Међутим, титулатура на новооткривеном висећем печату Петра гласи на управитеља, или заштитника, и архонта Србије. Из звања управитеља (комистес) схватамо да се ради о византијској традицији XI века, односећи се на управитеља теме Србије. Штавише, наслућује се да може бити речи и о комбинацији два префикса (управитељ и архонт) ради претензије како на актуелну, политичку тако и на традиционалну, изворну титулу раносредњовековних владара у српским земљама. О разлозима за сада можемо само да претпостављамо а као једна могућност указује се пажљива употреба двоструке титуле ради успешне транзиције на власти. Коначно, осврћући се на ово старо владарско звање, уз приметно одступање од Дукље, није згорег поменути да је и Петар Гојниковић (892-917) био архонт Србије и да му се приписује успешна иако прагматична власт. У сваком случају, овај оловни висећи печат најранији је материјални траг, изузев писаних извора, код којег се наводи одредница – Србија.
Рашко Рамадански (Уредник)
[НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО ПРЕУЗИМАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ САДРЖАЈА СТРАНИЦЕ БЕЗ САГЛАСНОСТИ АУТОРА/УРЕДНИКА]
НУМИЗМАТИЧКИ ПРЕГЛЕД 
One thought on “ОЛОВНИ ВИСЕЋИ ПЕЧАТ ПЕТРА, УПРАВИТЕЉА И АРХОНТА СРБИЈЕ”