Blog

Добродошли! Нумизматички преглед је интернет блог на којем се сакупљају и деле вести и актуелнe теме из српске и регионалне нумизматике. Постаните и Ви део блога са својим новостима!

Welcome! Numizmatički pregled is an internet blog where news and current topics on Serbian and regional numismatics are stored and shared. Become a part of the blog with your tidings!

НАХОДКИ ОТ ВЕЛИКОБРИТАНИЯ

Неотдавна при проучване около Нюарк (графство Нотингамшир) е открит грош на цар Йоан Александър с Михаил Асен (Ramadanski Raško, The Find of a Bulgarian Medieval Coin in England, Нумизматика, сфрагистика и епиграфика 11, 2015, 95-100). Съобщава се и за още няколко монети от същия тип, които се съхраняват в частна колекция. Засега не разполагаме съсНаставите читати „НАХОДКИ ОТ ВЕЛИКОБРИТАНИЯ“

НОВАЦ У СРБИЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ

О настанку новца и његовом развоју, нумизматици као научној дисциплини, првим кованицама на Балкану и српском средњовековном новцу, у емисији РИЗНИЦА на Радио Београд 2 дана 14.08.2022. године код Душанке Зековић, гост Рашко Рамадански, уредник Нумизматичког прегледа. Емисија се може послушати путем везе: https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4919462/novac-u-srbiji-kroz-vekove.html

KRSTIONICA KNEZA VIŠESLAVA KAO MOTIV (NA) NOVČANICI OD 5.000 KUNA IZ 1943. GODINE

Na aversu novčanice od 5.000 kuna iz 1943. godine nalazi se, u svojstvu glavnog motiva, čuvena ranosrednjovekovna krstionica kneza Višeslava. Ovo izdanje nastalo je i bilo namenjeno opticaju u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, fašističkoj kvislinškoj tvorevini na delu teritorije okupirane Kraljevine Jugoslavije, koja je postojala od aprila 1941. godine do maja 1945. godine. Po preuzimanju vlasti,Наставите читати „KRSTIONICA KNEZA VIŠESLAVA KAO MOTIV (NA) NOVČANICI OD 5.000 KUNA IZ 1943. GODINE“

Ezeréves, ritka norvég érme jutott a szekszárdi múzeumba

Уважени колега Мате Варга, кустос – археолог из Капошвара, написао је за Нумизматички преглед прилог о изузетном налазу нордијског новца из јужне Мађарске, првом таквом налазу у нашој околини. Слични налази у Србији још увек нису документовани. Текст колеге за сада је овде доступан у оригиналу, на мађарском језику, док је превод прилога у најави.Наставите читати „Ezeréves, ritka norvég érme jutott a szekszárdi múzeumba“

НОРДИЈСКИ МИТ НА КЕЛТСКОМ НОВЦУ

У склопу 15. по реду конференције Међународне асоцијације за компаративну митологију (IACM), одржаној у згради САНУ под организацијом Археолошког Института у Београду, представљен је рад који је имао за циљ да укаже на очигледан недостатак употребе нумизматике као средства у области истраживања компаративне митологије. Бронзани новац који је узет за пример искован је покрај данашњегНаставите читати „НОРДИЈСКИ МИТ НА КЕЛТСКОМ НОВЦУ“

Одржано предавање из нумизматике мештанима Бечеја

Дана 6. јуна 2022. године са почетком у 17:00 часова одржано је предавање из нумизматике мештанима Бечеја у Народној библиотеци, под називом Монетарна прошлост Бечеја и околине. Заинтересованој публици описани су примери новца који су током векова били у оптицају на простору данашње Општине Бечеј. Тим поводом, приказани су бројни вредни налази из збирке ГрадскогНаставите читати „Одржано предавање из нумизматике мештанима Бечеја“

Три типа неописани контрамарки от Добруджа, които са нанесени върху сръбските грошове на цар Стефан IV Урош Душан (1346–1355)

Средновековните cребърни монети от добруджанските земи представляват интересен раздел в нумизматиката на Второто Българско царство (XIII-XIV). Безспорно найинтересни са контрамаркираните сръбски и босненски грошове, който основателно будят интерес и предизвикват ползотворна дискусия. В настоящото резюме са представени три типа неописани контрамарки, които са нанесени върху сръбските грошове на цар Стефан IV Урош Душан (1346–1355). СтаваНаставите читати „Три типа неописани контрамарки от Добруджа, които са нанесени върху сръбските грошове на цар Стефан IV Урош Душан (1346–1355)“

ПРВА НОВЧАНИЦА ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У тренутку када смо помислили да је све речено о првој југословенској послератној новчаници, указало се ново откриће! Познато нам је да је Српска народна банка издала новчаницу од 1.000 динара са датумом од 1. маја 1942. године, с тим да је била у оптицају тек од 26.09.1944. до 30.04.1945. године. Водознак на овој новчанициНаставите читати „ПРВА НОВЧАНИЦА ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“

Održano predavanje iz numizmatike studentima arheologije i istorije u Budimpešti

Dana 23. marta 2022. godine održano je predavanje iz numizmatike studentima arheologije i istorije u biblioteci Arheološkog instituta Univerziteta Etveš Lorand u Budimpešti. Studentima je najpre skrenuta pažnja na značaj numizmatike a putem slikovitih priloga je sagledan nastanak i razvoj ove naučne discipline. Usledio je osvrt na velike doprinose srpskoj numizmatici od strane mađarskog autoraНаставите читати „Održano predavanje iz numizmatike studentima arheologije i istorije u Budimpešti“

Српски средњовековни новац са титулом DVX

У познатом делу Српски средњовековни новац, издатог 2012. године у Београду од аутора Мирослава Јовановића, на 21. страници налази се занимљив примерак новца. Ради се о наизглед типичном српском динару, кованом по узору на млетачки матапан, али са веома необичним натписом на наличју: SSTEFAН VROSIVS DVX. Наиме, уз уобичајене ознаке Св. Стефана и владара (Стефана)Наставите читати „Српски средњовековни новац са титулом DVX“

„ВАЖНО ЈЕ ЧИНИТИ РЕЗУЛТАТЕ ВИДЉИВИМ”, Разговор са мр Жељком Кнежевићем, српским нумизматичарем из Лондона

О српском средњовековном новцу, новим открићима и модерним приступима нумизматици разговарали смо са нумизматичарем мр Жељком Кнежевићем из Лондона, Уједињено Краљевство. Са великим интересовањем, преко интернета, пратимо Ваш рад и доприносе нумизматици. Од када се бавите нумизматиком? Одрaстао сам у Србији не знајући скоро ништа о српским средњовековним владарима и њиховом новцу. Потом одлазим 1999.Наставите читати „„ВАЖНО ЈЕ ЧИНИТИ РЕЗУЛТАТЕ ВИДЉИВИМ”, Разговор са мр Жељком Кнежевићем, српским нумизматичарем из Лондона“

Приказ словачког нумизматичког часописа Denarius бр. 9 за 2021. годину

Крајем 2021. године изашао је из штампе 9. број словачког нумизматичког часописа Denarius, у издању Словачког народног музеја и Историјског музеја у Братислави. Покретач и главни уредник ове значајне публикације је др Марек Будај а овај број је посвећен др Јану Хунки (1959-2021). Пред нама је 16 стручних прилога из античке (грчке и римске), средњовековнеНаставите читати „Приказ словачког нумизматичког часописа Denarius бр. 9 за 2021. годину“

Запажања о наводном српском средњовековном новцу од злата

(Насловна фотографија не представља аутентични примерак златног новца већ дигитално обојену познату сребрну врсту која служи илустрацији ове теме) Званично, колико нам је до данас познато, српски владари у средњем веку нису ковали новац од злата. Међутим, изостајање златних издања никако не умањује изузетно обиман и богат корпус српског средњовековног новчарства. С друге стране, открићеНаставите читати „Запажања о наводном српском средњовековном новцу од злата“

Дубровачки артилук – нова (стара) аквизиција Народног музеја у Смедеревској Паланци

Сребрни дубровачки артилук, искован 1642. године, у нумизматичку збирку Народног музеја у Смедеревској Паланци доспео је још давне 1975. године као случајни налаз, али је овом приликом први пут правилно опредељен и приказан јавности. Нажалост, о околностима налаза немамо подробније информације али наводно потиче из околине Смедеревске Паланке. На аверсу се налази фигура Св. ВлахаНаставите читати „Дубровачки артилук – нова (стара) аквизиција Народног музеја у Смедеревској Паланци“

Justiranje(?) dubrovačkih talira „Novih vižlina“ (1751-1779)

Kod pretrage numizmatičkih i arheoloških znanstvenih uradaka na temu intervencija na novcu i/ili medaljama, nakon kovanja ili lijevanja, gotovo da nema niti jednog suvislog članka koji obrađuje ili spominje tu temu, da ne spominjemo da ne postoji konkretan rad koji bi se bavio isključivo tom tematikom ili koji bi je u potpunosti obradio. Kad seНаставите читати „Justiranje(?) dubrovačkih talira „Novih vižlina“ (1751-1779)“

Идентификационе карактеристике новца краљева Стефана Првовенчаног и Стефана Уроша I

Овом приликом разматраћемо две врсте српског средњовековног новца. Реч је о издањима насталим по узору на новац Венеције. Прва врста има натписе SSTEFANV STEFANV’ REX и SSTEFANо STEFAN’ REX (Св. Стефан Стефан Краљ). Друга врста има натпис SSTEFANV VROSIV REX (Св. Стефан Урош Краљ). Ранији аутори описују и позивају се на две веома важне оставеНаставите читати „Идентификационе карактеристике новца краљева Стефана Првовенчаног и Стефана Уроша I“

ПРВИ СРПСКИ НОВАЦ

О раном српском новчарству, различитим приступима појави првог српског новца и тајанственој кованици извесног Владимира на YouTube каналу независне продукције Чачкалица код Марка Хубера, гост Рашко Рамадански, уредник Нумизматичког прегледа. Емисија се може погледати путем везе:

IN MEMORIAM

СЛОБОДАН СРЕЋКОВИЋ (1942-2021) Слободан Срећковић рођен је 27. марта 1942. године у Београду, општина Стари град. Нумизматиком је почео да се бави у раној младости, сакупљајући најпре папирни новац света, уз помоћ родбине из иностранства. Уследило је подробно проучавање металног новца, нарочито издања која су била у оптицају на нашим просторима. Радни век је провеоНаставите читати „IN MEMORIAM“

Приказ изложбе „КОТОРСКИ КОВАНИ НОВАЦ”, из збирке Зорана Радимира

Дана 23. јуна 2021. године у Галерији солидарности на Старом граду у Котору отворена је изложба „Которски ковани новац”, из збирке Зорана Радимира. Осим аутора и власника збирке, на отварању изложбе говориле су директорка ОЈУ Музеји Котор Јелена Радоњић и архитекта Зорица Чубровић. Изложба обухвата издања которске ковнице новца од XII до XVII века. ИзузетнаНаставите читати „Приказ изложбе „КОТОРСКИ КОВАНИ НОВАЦ”, из збирке Зорана Радимира“

НОВАЦ (ЈОВАНА?) ВЛАДИМИРА

Уважени колега др Владимир Овчаров, нумизматичар из Бугарске, скренуо нам је пажњу на један сасвим необичан примерак новца. Наиме, на интернет порталу за аукције у нумизматици под називом NumisBids, под бројем лота 1439 Roma Numismatics Ltd. налази се фотографија и следећи опис: Bulgaria, Vladimir I Æ Bronze Unit. AD 889-893. Bust of St. Michael holdingНаставите читати „НОВАЦ (ЈОВАНА?) ВЛАДИМИРА“

Папирни новац Београдске општине из 1920. године: Балкански мрак или Европски проблем?

Запазили смо недавно занимљиву и корисну белешку господина Горана Штерјоског на страници Српског нумизматичког друштва која се тиче папирног новца Београдске општине из 1920. године (http://www.snd.org.rs/index.php/publikacije/108-opstinski-novac). Свакако је реч о значајној теми за српску нотафилију и намеће се питање, откуд то да једна општина издаје властити папирни новац? Како поменути текст не залази у околностиНаставите читати „Папирни новац Београдске општине из 1920. године: Балкански мрак или Европски проблем?“

Приказ изложбе „НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ ШТО СИЈА”

Дана 30. марта 2021. године у Галерији 51 Музеја науке и технике у Београду отворена је изложба „Није злато све што сија”, аутора Зорана Левића и Ненада Лукића. Уз ауторе, на отварању изложбе говорили су проф. Ирена Живковић и директор Музеја науке и технике Рифат Куленовић. Осим бројних установа из Србије и иностранства (Русија) којеНаставите читати „Приказ изложбе „НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ ШТО СИЈА”“

Неодређени средњовековни новац са Рудника

Са локалитета Дрење на Руднику потиче између осталог и налаз неодређеног средњовековног сребрног новца. Како на аверсу тако и на реверсу налази се лик Исуса Христа са нимбом и ознака у виду слова М. Ово необично издање можемо можда да повежемо са неком комеморативном или календарско-верском природом док присутна словна ознака може имати и алегоријскиНаставите читати „Неодређени средњовековни новац са Рудника“

Успомене из Кремнице, фебруар 2017.

Дана 12. фебруара 2017. године, на путу од Звољена до Њитре у Словачкој, заједно са драгим пријатељем Максимом Мордовином, професором археологије из Будимпеште, посетили смо Кремницу, историјски град и бајковито место. Први помен и привилегија Кремнице, као рударског центра и угарске краљевске ковнице новца, потичу из времена владавине краља Карла Роберта (1310-1342). Свакако, прерада металаНаставите читати „Успомене из Кремнице, фебруар 2017.“

АКЦИЈЕ ВАЉЕВСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ

У периоду између 1830. године, након вишевековног ропства под Турцима, до коначне независности 1878. године, настају најзначајније институције неопходне за развој и напредак земље. Као претеча Народној банци и банкама основана је државна кредитна институција – Управа фондова 1862. године са задатком да одобрава хипотекарне кредите, позајмице за настрадале у елементарним непогодама и за покретањеНаставите читати „АКЦИЈЕ ВАЉЕВСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ“

Create your website with WordPress.com
Започни